U selu Laćisledu na krivini s leve strane druma Kruševac - Aleksandrovac, stoji spomenik krajputaš na kome piše: “Svrni putniče, pročitaj, Vladislava Novakovića zaklala ga svoja žena Nerandža s Mikajlom Bajićem i njih sud oba streljao. Spomenik podiže sestra Anka”.
Dugo se nije znalo o čemu je ovde reč. Međutim, Televizija Kruševac snima film “Kleveta” o ovom istinitom događaju, čija je tajna razotkrivena posle više od pola veka, kad se potomstvu ubice Vladislava Novakovića, kao i većini lažnih svedoka koji su oklevetali Vladislavljevu suprugu Nerandžu i njenog ljubavnika Mihajla Bajića, zbog kojih su po presudi suda u Kruševcu nevino streljani, utro svaki trag.
- Nerandža je rođena 1879. godine u Mrmošu, rodnom selu Miloša Obilića. Udata je u dvadesetoj godini za Vladislava Novakovića u Laćisledu. Devet godina su bili u braku ali dece nisu imali. Nerandža je bila prava suprotnost mužu: lepa, visoka, razvijena, plavojka, ki skela… pa gori pod njom kud prođe. Muškarci su za njom uzdisali, a žene je gledale popreko iz zavisti. Nadaleko takve žene nije bilo. U Vlajkovu kuću je počešće navraćao četrdesetogodišnji brat Nerandžine maćehe iz Omašnice Mihajlo, koga je ona zvala ujko, a važio je za opasnog kabadahiju i siledžiju, pravog seoskog đilkoša koji se bavio krađom mladih jaganjaca koje je donosio noću i pekao u Vladisavljevoj kući te zajedno sa ukućanima jeo. Selo ga je smatralo za Nerandžinog ljubavnika i iza leđa se podsmevalo neuglednom Vlajku, zvanom Metiljavku. Pričalo se kako se njih dvoje svake noći sastaju i vataju, te kako jedva čekaju da se ratosiljaju Vlajka, a onda će se venčati. Selo je ispredalo priče, a Mihajlo je bio lep, naočit i snažan baš kako je trebalo i da priliči onakvoj ženi kao što je bila Nerandža.
A Vlajko, miran i vredan po ceo dan radio jer kao krt, a Nerandža je terala kera sa Mihajlom kako je htela. Mihajlo je i dalje imao običaj da upadne u tor nekog bogatijeg čobanina, ukrade brava, zametne ga na leđa i donese kod Vlajka. Priča se da je zbog tih krađa bio i na robiji. Kuću nije uspeo nikada da skući, a nije se ni ženio i ako je već bio zašao u godine. I sve tako do nesrećnoga Vidovdana, 1908. godine, i noći u kojoj je Vladislav-Vlajko Novaković izboden nožem kod svoga sena u Laništu, na mestu gde mu je sada spomenik. Selom su kružile razne priče, ali se na kraju ispostavilo da je Vladislavu neko češće krao seno sa livade pored puta i on je te noći rešio da svoju muku pričuva i uhvati lopova. Sutradan su ga našli na livadi izbodenog nožem - priča hroničar događaja Tomislav Miletić, koji je sa novinarom Slobodanom Cencom napisao scenario za igrani film “Kleveta”. On kaže da se na kraju filma otkriva da su dva čoveka iz Mačkovca, koji su prevozili daske, svratili da uzmu seno za goveda, Vlajko je potegao sekiru, oni noževe… Neki su govorili pravu istinu, ali “selo sve zna”, pa optuži Mihajla i Nerandžu. Do kruševačke vlasti stigla je priča kako su oni jedva čekali da se reše Vladislava pa da se uzmu. Sudski istražitelj Dušan Jugović hapsi ljubavnike, a Mile Stevanović je za takve stvari presuđivao metkom ili konopcem. Svedoci, čuvari polja iz Laćisleda, Spasić i Lukić pristali su da za novac svedoče lažno. Navodno su gledali kako Mihajlo kolje Vladislava, a drži ga njegova žena Nerandža. Sud je izrekao presudu i izvršeno je javno streljanje na veliku sredu 1909. godine. Doboši su, zapisano je, danima bubnjali po selima, narod je hrliio u Laćisled da vidi pravdu. Istina je otkrivena tek 1961. godine. Supervizor filma, poznati režiser Miki Stamenković je već obilazio teren, tražio vodenicu gde su ljubavnici streljani, zgradu suda gde je suđenje trajalo. - Čitava zvrčka je u tome da, kad je već postalo jasno advokatu Dunjiću da će sud morati da pusti okrivljene na slobodu kao nevine, on je rekao Živku Novakoviću: Ako ne dokažeš da su ovo dvoje ubice ti ćeš biti kriv, nego traži svedoke, a ja ću da odložim ročište - ispričao je hroničarima meštanin Radovan Novaković. Tako je otkrivena misterija krajputaša u Laćisledu.
izvor Glas Javnosti