KRUŠEVAC - Na tridesetak rukovodećih mesta u Kruševcu su žene. One su uticajne, tolerantnije i odgovornije na poslu i, kažu, više rade od muškaraca.
Predsednica Skupštine opštine je Branislava Brkić. Javno komunalno preduzeće “Kruševac” vodi Olgica Nestorović. Ema Radulović je direktor Muzeja, Zorana Drašković Kovačević, direktor Turističke organizacije. Lidija Rakićević je direktor Kulturnog centra, a Svetlana Đurđević upravnik je Kulturno-prosvetne zajednice. Slobodanka Miladinović je direktor Ustanove “Nata Veljković”, a Dobrila Arsić upravnik Doma bez roditeljskog staranja “Jefimija”. Direktor Narodne biblioteke je Sonja Veljković. Predsednik Fonda za podsticaj mladih talenata je Biljana Dačić. LJiljana Bojković je direktor Fakulteta za industrijski menadžment. Milena Ivanović glavni je urednik Televizije Kruševac, a Zorica Jovanović, urednik lista “Pobeda”. Danica Đorđević i Vesna Punoševac su direktorke banaka… Na rukovodećim mestima u Kruševcu ima još dvadesetak žena.
Svetlana Đurđević, upravnik Kulturno-prosvetne zajednice, smatra da su žene još nedovoljno zastupljene u upravljačkom sistemu i da bi trebalo da ih bude više na rukovodećim mestima.
- Znam žene koje su i te kako sposobne, vredne i pametne i da zaslužuju više rukovodećih mesta. Činjenica je da žene mnogo više rade. One moraju i da brinu o porodici. Na rukovodećim mestima su veoma uspešne i kreiraju politiku grada. One znaju da na pravi način sprovedu ono što su zacrtale, a obično je to ono što je najbolje. Sposobnost ne bih delila na muško-žensku, već na ljude koji znaju i ne znaju da rade. Činjenica je da žene ulažu mnogo više truda, mnogo su tolerantnije, sposobnije i spremnije na dijaloge - kaže Đurđevićeva. Ona smatra da treba odbaciti taj balkanski sindrom da neko mora da naređuje, a neko da sluša.
- Nikada nisam volela Osmi mart. To je potcenjivanje žena. To znači da će muževi tog dana doneti cveće ženi ili neki drugi poklon i izvesti je na ručak ili večeru - dodaje ona.
Direktor Turističke organizacije Zorana Drašković-Kovačević kaže da su žene u Kruševcu poprilično zastupljene na rukovodećim mestima, ali ih ima najviše u kulturi i onim drugim sferama, gde ženski pol više polaže na estetiku, što i nije slučajno i nije loše, kaže ona.
- Ne želim da govorim o statusu žena, ali mi jesmo sposobne i ravnopravne i možemo da uradimo posao kako valja. Da bi žena postigla integritet muškarca, mora biti upornija s predrasudama. Ima mnogo žena koje znam i koje se ozbiljno bave svojim poslom i trude se da tu “vagu” pomere u svoju korist. Žene drže porodicu na okupu, nije ih lako obeshrabriti, uporne su i imaju suštinski vredne ciljeve pred sobom - kaže Zorana Drašković-Kovačević.
Direktorka Doma bez roditeljskog staranja “Jefimija” Dobrila Arsić smatra da žene u Kruševcu imaju mogućnost da iskažu svoje kapacitete i sposobnosti i nisu u podređenoj ulozi.
- Mislim da je broj žena i muškaraca na uticajnim mestima u Kruševcu približno isti. Ali, tamo gde su veće pare i gde su novac i političke strukture bliži, tu je malo više muškaraca. Inače, u prirodi žene je da su sistematičnije, pažljivije i da dobro organizuju posao. Koliko su odgovornije, ne znam, ali se one time i dokazuju - kaže Arsićeva. Dan žena za nju je ironija, Osmi mart ne slavi u porodici, a rado bi ga izbegla i na poslu, gde će svečanijim ručkom ispoštovati žene koje to jedva čekaju.
- Zaista mislim da Dan žena treba preskočiti. Ako 365 dana nisu prilika da se ukaže poštovanje i pažnja ženi, onda je i taj jedan nepotreban - smatra Dobrila Arsić.