Spas od tropskih vrućina veliki broj stanovnika Kruševca traži na obalama Rasine, Zapadne Morave i jezera Ćelije. Iako u njihovom priobalju živi veliki broj ljudi dve reke i jezero nemaju uređene plaže. Na nekim od divljih plaža dnevno se okupi više stotina kupača iakoa na njima nema ni odgovarajućih higijenskih uslova ni ugostiteljskih objekata.
Najposećenije plaže na Rasini su od mosta u Mudrakovcu do mosta kod korporacije „Trajal“.
- Na Rasinu dolazim od kada znam za sebe. Nekada je reka bila čista, sa virovima, a sada je kao potok. Na obalu se baca sve i svašta, od plastičnih kesa, starih šporeta i frižidera do crknutuh životinja - pasa,mačaka pa čak i svinja. Bez obzira na sve, dolazim ovde jer para za more nemam, a za bazene sam mator. Tamo ide mlađarija - priča penzioner Dragomir Pavlović.
Ključni problem priobalja Rasine su otpad i divlje deponije. Samo u nedavnoj akciji prikupljanja smeća sa leve i desne obale Rasine, od sela Bogiše do Kruševca, prikupljena su 74 kubna metra otpada, uglavnom plastične ambalaže.
Voda u reci Rasini se uzorkuje dva puta mesečno na sedam lokacija, od Majdeva do ulica Gaglovske reke, kod „Trajal korporacije“. Prema rečima doktorke Slađane Stanić iz Zavoda za javno zdravlje voda u reci ne odgovara standardima dve kategorije vodotokova, mikrobiološki je skoro uvek zagađena i ne preporučuje se za kupanje.
- Nešto bolji rezultati su u gornjem toku, kod Majdeva, dok su, kako se ide nizvodno sve lošiji zbog ispuštanja voda sa farmi, deponija i smeća - dodaje dr Stanić.
Na jezero Ćelije, dvadesetak kilometara od Kruševca, odlaze uglavnom kamperi i ribolovci. Pored otpada njima najviše smeta nedostatak ugostiteljskih objekata.
- Obično kampujem sa suprugom sedam do 10 dana svake godine. Najveći problem nam je što moramo da idemo skoro dva kilometra u obližnje selo Zlatare po namirnice. Čudi me da neko ne otvori neku manju kantinu blizu obale jer ima dosta ljudi koji bi tu kupovali - priča Dragan Ristić.
Sa sličnim problemima susreću se i posetioci Zapadne Morave, mada na ovu reku najčešće odlaze pasionirani ribolovci.
Zvonko Marković, glavni gradski arhitekta, kaže da lokalna vlast ne razmišlja o uređenju plaža na rekama.
- Postoji urbanističi projekat koji je urađen pre nekoliko godina, ali se tu i stalo kada su dobijeni podaci o lošem kvalitetu vode. Ne možemo da dovlačimo ljude tamo gde voda nije kvalitetna. Uređenje reka je jako ozbiljan posao i to se ne može raditi ad hok - tvrdi Zvonko Marković.
izvor Blic