Prvi konkretan potez u borbi za dobijanje univerziteta već je preduzet, a to je izrada elaborata od skoro 10.000 stranica.
- Prema Bolonjskoj deklaraciji, u Srbiji je moguće otvaranje još samo jednog državnog univerziteta. Verujemo da će on biti baš u Kruševcu, iako bi to želeli i Vranje, Bor, Zaječar, Subotica i drugi gradovi. Nukleus budućeg Univerziteta već postoji, a to su Vojni fakultet u kasarni „Car Lazar“, privatni Fakultet za industrijski menadžment, Visoka hemijsko-tehnološka škola i Visoka škola za obrazovanje vaspitača, kao i odeljenje Fakulteta za fizičku kulturu Prištinskog univerziteta - objašnjava dr Dragan Popović, rektor Fakulteta za fizičku kulturu, koji je trenutno smešten u Leposaviću.
Na Visokoj hemijsko-tehnološkoj školi strukovnih studija podržavaju ideju o formiranju univerziteta.
- Naša škola ima četiri studijska programa, 90 odsto nastavnog kadra je u stalnom radnom odnosu, a 80 odsto su doktori nauka. Imamo opremu i prostor prema svim evropskim standardima i verujem da bi za godinu dana mogli da budemo deo budućeg univerziteta koji bi mnogo značio za grad - ističe dr Dragan Nikolić, direktor Visoke hemijsko-tehnološke škole strukovnih studija.
Pored ispunjavanja strogih stručnih i kadrovskih kriterijuma, da bi se u Srbiji formirao još jedan univerzitet potrebna je podrška najmanje tri postojeća univerziteta iz naše zemlje i inostranstva, ali i podrška političkih struktura.
- Osnivanje univerziteta u Kruševcu bi donelo mnogo, kako ekonomski tako i na planu saradnje sa drugim univerzitetskim centrima. Dobro je da postoji takva inicijativa, ali nam je potrebna i podrška Ministarstva prosvete. Nadam se da ćemo je dobiti - kaže Dragan Azdejković, predsednik Opštine Kruševac.
Najveća dobit za Kruševac od osnivanja univerziteta bilo bi smanjenje odliva mladih, obrazovnih ljudi sa ovog područja. Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da trenutno oko 4.000 Kruševljana studira u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Za njihovo školovanje potroši se godišnje između 14 i 16 miliona evra, odnosno toliko novca ode iz Kruševca ka postojećim univerzitetskim centrima. Pored toga, većina studenata nakon diplomiranja ostaje u gradovima u kojima je studirala ili odlazi u inostranstvo.
Osnivanje univerziteta Kruševcu bi donelo značajnu materijalnu dobit. Smanjio bi se broj onih koji odlaze u druge sredine da studiraju, a na drugoj strani, povećali bi se prihodi. Samo od školarina studenata iz Makedonije, Grčke i drugih zemalja, u grad bi se slilo između pet i šest miliona dolara.

izvor Blic

Prvog dana festivala, u četvrtak uveče, publici će se predstaviti Šabačko pozorište sa predstavom „Trka sa vremenom“, po tekstu Aleksandra Popovića, a u režiji Bojane Lazić. U petak će predstavu „Došljaci“, u adaptaciji i režiji Aleksandre - Saše Lukača izvesti Narodno pozorište iz Užica, dok je subota rezervisana za predstavu „Tvrđava“ Kruševačkog pozorišta.
- Selektor je iskoristio mogućnost i izabrao osam predstava, tako da će festival početi dan ranije nego što je planirano. Poslednjeg dana festivala, 17. maja, biće uručene nagrade najboljima, a gledaoci će moći da vide predstavu „Džepovi puni kamenja“ „Ateljea 212“ - objašnjava Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta. Pored takmičarskih predstava, tokom festivala predviđen je i niz pratećih programa. I ove godine biće održan „Mali Joakim“, sa dečjim predstavama pozorišta koja učestvuju na festivalu. U saradnji sa Narodnom bibliotekom „Kruševac“ biće realizovana izložba o Bori Stankoviću, kao i promocija knjige Dragutina Karla Minića „Dnevnik besne tinejdžerke“. Neće izostati ni dramske radionice i okrugli sto pozorišne kritike.

izvor Blic

izvor Danas

- Od ovog nema ništa lepše i bolje. Ne pamtim kad sam poslednji put jeo ovako ukusne ćevape, a još džabe, daju koliko oćeš. I da si ručao prethodno, ovome ne možeš da odoliš - obraća se jedan starina svom prijatelju.

Doručak na otvorenom, onako stojećki, uz muziku, počeo je u 11 pre podne, a trajao do 15 sati. Mnogi prolaznici u Kruševu nisu znali šta se dešava. Mnogi koji su jeli sendviče s roštiljskim specijalitetima nisu mogli da poveruju da je sve besplatno.
Organizator manifestacije u Kruševcu bila je kompanija „Delta Maksi grupa“.

Posle Kruševca slična akcija, koja je prethodno održana u Somboru i u Apatinu, biće priređena i u Jagodini.
Pitali smo organizatore koliko je mesa otišlo na roštiljijadu u Kruševcu, a oni su odgovorili da je to bilo „baš, baš mnogo“.

izvor Kurir

- Film „Čitulja za Eskobara“ za mene je višestruko značajan. Pre svega, to je prvi film u kojem sam igrao nakon dosta pozorišnih predstava i televizijskih serija. Za mene je važan jer sam, konačno, skinuo uniformu po kojoj su me mnogi prepoznavali. Istina, ponovo imam veze sa policijom i kriminalcima, igram Ivančevića koji radi u odeljenju za praćenje, ali više nisam uniformisan. Ljudi koji su gledali film kažu da me ne prepoznaju, da sam nov, da sam izašao iz šablona i to mi puno znači - kaže Dejan Tončić.
Nakon premijera u Beogradu i Novom Sadu film je ušao u redovnu bioskopsku distribuciju, a interesovanje gledalaca je dobro.
- Interesantno je da nešto manje publike, za sada, ima u Kruševcu, iako je veći deo glumačke ekipe odavde. Pored mene igraju Vojin Ćetković, Marko Živić, Katarina Marković, a epizodnu ulogu ima mlada Biljana Mašić, tako da je ovo, na neki način, „kruševački film“ i uskoro planiramo svečanu premijeru u Kruševcu. Mislim da će Čarapanima biti zanimljivo da vide Vojina Ćetkovića u jednom drugačijem izdanju od onog na koje su navikli - dodaje Tončić koji će snimanje pamtiti i po tome što je upoznao Drakulu i Trtu, članove svoje omiljene grupe „Direktori“, koji u filmu imaju epizodne uloge.
Napominje da ga očekuje snimanje još tri epizode serijala „Kafanica kod SIS-a“, a trenutno radi na pripremi predstave za decu „Lepotica i zver“ u Kruševačkom pozorištu.

izvor Blic

- Protiv OO SPO-a i njegovog portparola Zorana Paunovića, koji je bio direktor gradskog „Vodovoda“, vođena je smišljena kampanja. Mi se na ovu presudu nećemo žaliti jer ona govori da postoji pravna država, ali ćemo podneti nekoliko privatnih tužbi protiv onih koji su u medijskoj hajci na račun SPO-a iznosila laži - kazao je LJubiša Selić, član Predsedništva SPO-a. Socijalisti su u sredstvima javnog informisanja tvrdili da je Zoran Paunović dok je bio direktor JKP „Vodovod“ službenim mobilnim telefonom od 1. do 30. 04. 2006. godine 162 puta pozvao emisiju „Piramida“ TV Pink, napravio račun u iznosu od 5,876 dinara i tom zloupotrebom položaja oštetio građane Kruševca i „Vodovod“.

Zoran Paunović je kazao da je za člana SPO-a Srđana Srećkovića u „Piramidi“ TV Pink u aprilu 2006. godine glasao ne 150, već 200 puta, ali da mu je utrošak za prekoračenje dozvoljenog limita na umreženom mobilnom telefonu, koji je iznosio 1.000 dinara, odbijen od plate. LJubiša Selić je kazao da je tada glasao za Srećkovića i napravio privatni račun od oko 300 evra.

- Glasao sam 200 puta i napravio privatni račun od oko 6.000 dinara. To je bila moja obaveza prema stranci. Član sam opozicionih stranaka od 1990. godine. Verovali ili ne, ja sam na takve aktivnosti potrošio najmanje 50.000 evra. Nikada u životu ja od ovog društva nisam uzeo ni dinar za stranačke aktivnosti - kazao je Zoran Paunović. On je najavio tužbe za klevetu prema licima koja su kaljala njegov ugled po pitanju diplome. U javnosti je pre dve godine proturena priča da je on u „Župi“ radio „bez stručne spreme“, a Zoran Paunović tvrdi da je diplomirao marketing.

izvor Glas Javnosti

Slava “Deveti tornik po Božiću” koju prate običaji kao što je sedenje na stolicama naslonom okrenutim stolu, igranje narodnog kola “leđa u leđa”, plaćanje kazne ako se prekrši pravilo “namćorastog” ćutanja za stolom, zapravo je prilika da se sakupe dobrovoljni prilozi za pomoć najsiromašnijim kruševačkim mališanima.

Društvo “Dobra narav” osnovano je 1927. godine u tadašnjoj kruševačkoj kafani “Takovo” i, kako tvrde istoriografi, jedinstveno je u svetu, te je kroz decenije dobijalo “podružnice” u različitim krajevima sveta, svuda gde bi se njegovi članovi obreli.

Osnovali su ga tada ugledni ljudi kruševačke varoši, trgovci, kafedžije, zanatlije, prosvetni i kulturni radnici, koji su na taj način izražavali i neku vrstu kritike malograđanskog metaliteta
tadašnje čaršije i istovremeno pomagali najsiromašnijim porodicama.

Pravilo ovog društva nalagalo je da poklone koje su za decu spremali o Vrbici, Uskrsu, Božiću i Bogojavljenju, ne uručuju javno, kao što su činila ostala humanitarna društva, kako ne bi postideli primaoce.

Iako u početku isključivo muško, društvo “Dobra narav” ubrzo je počelo da prima i žene, te je nazivu, uz ugursuze, namćore i baksuze, dodalo i odrednicu “ženska fela”.

Baksusku zabavu večeras će dopuniti nastup starogradskog ansambla “Groš”, a kao počasni gosti nastupiće glumci Biljana Jocić-Savić i Marko Živić.

izvor Mondo

Šetnju su organizovale članice ženskih foruma Demokratske stranke, Liberalno demokratske partije i G17 plus na inicijativu Udruženja žena “Peščanik” iz Kruševca.

Posle šetnje, na Trgu kosovskih junaka, gde je u toku osmomartovska pijaca cveća i poklona, učesnice su prolaznicima podelile flajere i truleks krpe sa porukom “muškarcima pola domaćinstva, ženama pola vlasti”.

“Muškarci i žene su biološki, vaspitno i iskustveno različiti.

Upravo u toj različitosti su komplementarni i jedino tako, zajedno i ravnopravno, mogu donositi odluke od kojih će koristi imati cela zajednica”, rekla je agenciji Beta koordinatorka “Peščanika” Snežana Jakovljević.

Prema njenim rečima, žene zahtevaju ravnomernu podelu posla, obaveza i odgovornosti, funkcija, pogodnosti i slobodnog vremena, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi.

Jakovljevićeva je izrazila i protest kruševačkih aktivistkinja što je u Beogradu zabranjena akcija “Feminističke koalicije” koja okupja šest nevladinh organizacija povodom 8. marta, i ocenila da ta zabrana pokazuje da još postoji represija u društvu.

izvor Press

- U više navrata u proteklih godinu dana posećivali smo rukovodstvo „Trajala“ i sa njima vodili razgovore. Naš utisak je da isti ljudi i posle privatizacije vode glavnu reč u „Trajalu“. Ukazivali smo na nepoštovanje ugovora i tražili da se svim članovima našeg udruženja koji su u radnom odnosu isplaćuje redovno plata, doprinosi za PIO i socijalno osiguranje, da se poštuje Zakon o radu i isplaćuje prevoz sto posto. Od generalnog direktora Petra Petrova dobili smo uveravanja da će to biti stabilizovano u narednom periodu. Ali, kad smo saznali da se pojedini delovi „Trajala“ zatvaraju i spremaju za prodaju, kao što je Robna kuća, Salon Koševi, prodavnica i drugo, da se višemilionski gubici iz 2006. i prethodnih godina namiruju iz osnovnog i ostalog kapitala, doneli smo odluku da od Agencije za privatizaciju zatražimo vanrednu kontrolu i eventualni raskid ugovora sa „Brikelom“ - kazao je Dragiša Milojević, predsednik Udruženja malih akcionara „ Trajala“.
On i drugi učesnici vanredne skupštine kazali su da je „Trajal“ samo za doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje od 2003. godine zadužen osam miliona evra. Na skupštini se čulo da je „Trajal korporacija“ u 2006. godini napravila gubitak od 17 miliona evra, a da su ukupna dugovanja „Trajala“ pre privatizacije prelazila 70 miliona evra.

- Na taj način je umanjena vrednost „Trajala“ neposredno pre privatizacije. Da li se to u Srbiji nagrađuje ili kažnjava? Činjenica je da je do 2000. godine u „Trajalu“ radilo 6.500 radnika i primalo plate redovno i za vreme sankcija i bombardovanja. Sada u „Trajalu“ radi 2.500 radnika i nemaju redovnu platu. Pitamo gde se dedoše sve te pare. Tražimo od nadležnih državnih organa odgovor na sva ova pitanja i odgovornost onih koji su učestvovali u ovakvoj privatizaciji. Mi, u Udruženju malih akcionara tražimo da nam se isplate akcije od 200 evra po godini staža, onako kako piše u upisnici, jer smatramo da 11 posto imovine „Trajala“ koliko poseduju manjinski akcionari, vredi mnogo više - kazao je Dragiša Milojević. On kao i drugi iz Udruženja malih akcionara nemaju odgovor na pitanje kako je firma „ Brikel“ EAD, čija vrednost osnovnog kapitala po Agenciji za privatizaciju iznosila 1,3 miliona leva, mogla da kupi „Trajal korporaciju“ sa procenjenom visokom ocenom poslovanja.

izvor Glas Javnosti