Penzionisani viÅ¡i arhivista Narodnog muzeja u KruÅ¡evcu Slavoljub Bojić tvrdi u razgovoru za „Blic“ da se državna arhiva Kraljevine Srbije već viÅ¡e od 90 godina nalazi zakopana u blizini železniÄ?ke stanice u KruÅ¡evcu.
ViÅ¡e sanduka sa arhivom, važnom dokumentacijom i prepiskom srpskih i drugih vladara pred poÄ?etak Prvog svetskog rata, sa povlaÄ?enjem vojske iz Beograda, preneto je u KruÅ¡evac. PriÄ?e da su sanduci zakopani na železniÄ?koj stanici u tom gradu potvrdili su pre viÅ¡e godina radnici koji su postavljali cevovode, ali do danas niÅ¡ta nije preduzeto.
ViÅ¡i arhivista Narodnog muzeja u KruÅ¡evcu Slavoljub Bojić, sada već u penziji, u proteklim godinama upozoravao je javnost na znaÄ?aj graÄ‘e koja je verovatno dobrim delom uniÅ¡tena pod zemljom, ali je sasvim sigurno da bi joÅ¡ uvek znatan deo mogao da se spase.
- Nakon Å¡to je Austrougarska objavila rat, srpska vlada je morala najhitnije da pristupi spasavanju kulturnih dragocenosti. U Prvom svetskom ratu KruÅ¡evac je bio krajnje odrediÅ¡te u koje se slio najveći deo državne arhive iz Beograda. I arhivska graÄ‘a utovarena u dva vagona i prebaÄ?ena iz Beograda u NiÅ¡ s ciljem da se prenese u Kosovsku Mitrovicu preusmerena je za KruÅ¡evac, jer su Bugari već bili presekli prugu kod Vranja. Od osam prispelih sanduka prenetih iz Beograda u KruÅ¡evac, pet sanduka arhivske graÄ‘e poslato je volovskim kolima u Prizren, kako bi bili zakopani u podrumu NaÄ?elstva ili na nekom drugom mestu. Od toga su, po iskazu sprovodnika, tri spaljena kod PriÅ¡tine da ne bi neprijatelju pala u ruke, a dva su preneta u Peć i ostala u dvoriÅ¡tu Pećke patrijarÅ¡ije. U KruÅ¡evcu su ostala tri sanduka i deo arhive, koji u žurbi nije mogao da se prebaci, pa je to zakopano ispred zadnjeg železniÄ?kog koloseka, na putu prema Jasici - objaÅ¡njava Bojić.
Dugo se polemisalo o taÄ?nom mestu gde su sanduci sa arhivom zakopani, dok radnici koji su kopali da bi postavili kanalizacione cevovode za Industriju „14. oktobar“ nisu sasvim sluÄ?ajno naleteli na dokumentaciju. Kako se glavnom preduzimaÄ?u uÄ?inilo da papiri nisu obiÄ?ni, jednu svesku poslao je u Narodni muzej.
- Odmah sam shvatio o Ä?emu je reÄ?. Samo prva strana mogla je da se delimiÄ?no Ä?ita, a ostale su zbog vlage bile slepljene. Akt je imao oznaku da je poverljiv, taÄ?nije bila je to vojna naredba iz 1898. godine. OÄ?igledno je bilo da su naleteli na državnu arhivu iz vremena Aleksandra Obrenovića - seća se Bojić dogaÄ‘aja od pre 38 godina.
Kada su struÄ?na lica stigla na mesto gde su izvoÄ‘eni radovi, cevi su već bile postavljene i zemlja vraćena, a radnici nisu imali nameru da ponovo otkopavaju. Glavni preduzimaÄ? je tada potvrdio da su naÅ¡li viÅ¡e sanduka sa puno hartije, ali da to nije njihov deo posla.
- Odmah je telefonskim putem obavešten Istorijski arhiv Srbije u Beogradu, koji je nadležan za ovu istorijsku građu. Međutim, ni tada, a ni docnije, nije bilo interesovanja da se dokumentacija otkopa, pa je sve do danas ostala pod zemljom - kaže Bojić.